Wellness kao pojam u komplementarnoj medicini označava zdravu ravnotežu izmedju tela, duha i duše koja dovodi do ukupnog osećanja dobrobiti. Termin je, u ovom smislu, prvi put upotrebio Halbert Dunn pedesetih godina prošlog veka u SAD.

Dunn veruje da se pojam zdravlja može proširiti van granica modela tradicionalne medicine po kojoj je konačan cilj koji treba da postignemo “ne-bolesno stanje”. Doktor Halbert Dunn dao je i definiciju wellness-a kao “stanja savršene uskladjenosti telesnog, duhovnog i socijalnog dobrog osećanja”. Savremeni koncept wellness-a je postao popularan tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Nacionalno udruženje za wellness u Singapuru je definisalo wellness kao “aktivni proces u kome se postaje svestan i prave se izbori uspešnijeg postojanja”. Insistira se na kompletnom biću i njegovom razvijanju i fokus pomera sa sagledavanja zdravlja samo kao odustva bolesti.  U ovom smislu, medicinski termin “homeostaza” je srodan wellness-u. Homeostaza označava sposobnost živih organizama da regulišu interno okruženje i održe stabilne i konstante uslove, koristeći višestruka dinamična ekvilibrijumska podešavanja, kontrolisana od strane medjusobno povezanih mehanizama.

Termin je definisao Walter Cannon 1932. godine.  Holistički pristup ne posmatra izolovano bolest i odredjeni deo tela. Holizam pod zdravim podrazumeva stanje ličnosti i kakve interakcije on ili ona imaju sa svojim okruženjem, naglašavajući veze izmedju duha, duše i tela. Cilj je da se dostigne maksimum dobrobiti, gde sve funkcionise na najbolji mogući način. Svaki pojedinac je odgovoran za sopstvenu dobrobit i svakodnevno čini izbore koji će doprineti dostizanju višeg zdravstvenog nivoa. Po tradicionalnoj medicini wellness se uopšteno shvata kao stanje zdravlja.